Ђорђе Нешић је рођен 29. новембра 1957. године у Бијелом Брду код Осијека, од мајке Љубице и оца Немање. Основну школу завршио је у родном месту 1972, а Гимназију „Божидар Масларић” у Осијеку. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду1981. године. Тема његовог дипломског рада гласила је: Романескно, историјско и поетско у Сеобама Милоша Црњанског. Исте године запосшљава се као професор књижевности у Центру усмјереног образовања „Браћа Рибар” у Осијеку, а 1984. као наставник хрватског или српског језика у ОШ „Божидар Масларић” у Даљу. Од 1990. ради као библиотекар у школској библиотеци у Даљу, где га затичу ратна збивања. Две године касније почиње да ради у Обласном вијећу Српске области Источна Славонија, Барања и Западни Срем као заменик секретара за друштвене делатности. Од 1994. је директор Културног центра ”Димитрије Исаиловић” у Даљу, а потом постаје виши стручни сарадник за друштвене делатности. Од 2009. волонтерски обавља дужност управника Културног и научног центра „Милутин Миланковић” у Даљу.
Прве радове, преводе руске поезије, објавио је у часопису Знак Филолошког факултета у Београду 1979, а нардедне године у истом часопису објављује и своје прве стихове. Учесник је фестивала младих песника у Врбасу и Титограду.
Поезија му је заступљена у бројним антологијама и преведена на неколико језика.
Објавио је и књиге: Лук и вода, завичајни рјечник, 2004, 2. измењено и допуњено издање 2012, Први циклус, монографија Културног и научнног центра „Милутин Миланковић” у Даљу, 2019. и Окапнице: есеји и критике 2020.
Као управник КНЦ „Милутин Миланковић” организовао је низ научних манифестација посвећених Миланковићу, између осталог и десет Миланковићевих циклуса. Организовао је и четири научна скупа посвећена Јакову Игњатовићу, Ђорђу Оцићу, Милутину Миланковићу као књижевнику и Милану Кашанину, те уредио зборнике са ових научних скупова (Сто педесет година од доласка Јакова Игњатовића у Даљ, Повратак у Ердабово, Књижевни опус научника Милутина Миланковића и Књижевни и критичарски опус Милана Кашанина у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност у Београду).
Народна библиотека „Стефан Првовенчани” објавила је 2016. године зборник радова Ђорђе Нешић, песник са Научно-критичког скупа одржаног 2015. године поводом уручења Жичке хрисовуље. Добитник је Бранкове награде, Награда „Лаза Костић”, „Милан Лалић”, Плакете Сарајевских вечери поезије, Жичке хрисовуље, Змајеве награде, Повеље „Венац слободе Радомир Дракулић за родољубиво песништво”, признања „Одзиви Филипу Вишњићу”, „Петровдански вијенац”, Дисовенаграде, Видовданске повеље, као и награда „Венац Лазе Костића” и „Скендер Куленовић”.
Припала су му и признања „Сава Мркаљ” за нарочит допринос култури Срба у Хрватској, Повеља Заједничког већа општина Вуковар за изузетан допринос у очувању и развоју националног, културног и духовног идентитета српске заједнице у Хрватској, „Плакета Никола Тесла” Српског народног вијећа Загреб, Награда „Волонтер године Волонтерског центра Осијек” зарад у КНЦ „Милутин Миланковић” и признање „Културни образац” Министарства културе и информисања Републике Србије за посвећени рад на пољу културе.
Члан је Одбора САНУ за динамику климатског система Земље и дјело Милутина Миланковића.
У браку са Свјетланом, рођеном Милић, економистом, има синове Срђана и Небојшу.
Живи у Бијелом Брду и у Сомбору.
| Наслов | Издавач | Година |
|---|---|---|
| Црв сумње у јабуци раздора, песме, | „Рад”, Београд | 1985 |
| Сурогати, песме | „Рад”, Београд | 1990 |
| Чекајући Створитеља, песме | „Слово”, Врбас | 1995 |
| Харонов чамац, песме | „Рад”, Београд | 1998 |
| Прозор кроз који Дунав тече, изабране и нове пјесме | СКД „Просвјета”, Загреб | 2000 |
| Граница, пјесме | СКД„Просвјета”, Загреб | 2006 |
| Боље је бити у мањини, изабране и нове песме | Српска књижевна задруга, Београд, СКД „Просвјета”, Загреб | 2015 |
| Полог, изабране и новепесме | Задужбинско друштво „Први српски устанак”, Аранђеловац. | 2016 |
| Сунце и лед, изабране и нове пјесме | Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак | 2018 |
| Рани радови: пјесме | СКД "Просвјета”, Загреб | 2021 |
| Струне | „Центар за српске студије”, Бањалука | 2022 |
