Душко Новаковић је рођен 25. октобра 1948. године у Титограду, данашњој Подгорици. Отац му је био пилот Британског краљевског ваздухопловства, а мајка позната интерпретаторка изворне музике Ксенија Цицварић. Школовао се у Београду, Подгорици и Струмици. Радио је у ЈАТ-у, најпре као службеник, а потом као новинар и уредник у публикацијама ове компаније. Био је уредник за поезију у Књижевној речи, Књижевности, Књижевним новинама, Књижевном магазину и подгоричкој ревији за културу и уметност Овдје, вишеодишњи секретар и уредник књижевне трибине Српског књижевног друштва. Значајан је и његов рад на превођењу поезије са македонског и енглеског језика.
Песме Душка Новаковића, у којима доминира беспоштедан критички ангажман према митском наслеђу, историјској судбини и стешњеној свакодневици, превођене су на бројне светске језике. О његовој поезији, пред којом, како истиче Љиљана Шоп, не постоји заправо ништа у свету, ништа у и на човеку, животињи, стварима, ништа међу људима, што се не би могло опевати, објављеној у више од двадесет запажених збирки и више књига изабраних песама, објављена су и два зборника радова са исцрпном библиографијом, чији су издавачи Матица српска (1999) и Задужбина „Десанка Максимовић” и Народна библиотека Србије (2013). За појединачне песничке књиге и песнички опус добио је низ угледних признања „Млада Струга”, „Милан Ракић”, „Бранко Миљковић”, Змајеве и Дисове награде, награда „Даница Марковић”, „Барски љетопис”, „Васко Попа”, „Ристо Ратковић”, „Исток-Запад”, „Ђура Јакшић”,„Десанка Максимовић”, „Стеван Пешић”. Додељена су му, између осталих, и признања „Златни беочуг КПЗ Србије”, „Велика базјашка повеља”, међународна награда „Блаже Конески”, Награда МАНУ за изузетан допринос у унапређивању односа Републике Србије и Републике Северне Македоније. Због комплетног доприноса српској књижевности награђен је Признањем града Београда (2008).
Био је гост бројних фестивала поезије у Француској, Пољској, Румунији, Словенији, Хрватској, Северној Македонији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Аустрији, Чешкој, Јапану, Индији и другим земљама.
Члан је Српског књижевног друштва, Удружења књижевника Србије, српског ПЕН центра, а почасни је члан Удружења књижевника Црне Горе и Удужења писаца Македоније.
Има синове Павла и Давида и унуке Нину и Ену.
Живи у Београду.
