× Latinica
Ћирилица
Душко Новаковић





Биографија

Душко Новаковић је рођен 25. октобра 1948. године у Титограду, данашњој Подгорици. Отац му је био пилот Британског краљевског ваздухопловства, а мајка позната интерпретаторка изворне музике Ксенија Цицварић. Школовао се у Београду, Подгорици и Струмици. Радио је у ЈАТ-у, најпре као службеник, а потом као новинар и уредник у публикацијама ове компаније. Био је уредник за поезију у Књижевној речи, Књижевности, Књижевним новинама, Књижевном магазину и подгоричкој ревији за културу и уметност Овдје, вишеодишњи секретар и уредник књижевне трибине Српског књижевног друштва. Значајан је и његов рад на превођењу поезије са македонског и енглеског језика.

Песме Душка Новаковића, у којима доминира беспоштедан критички ангажман према митском наслеђу, историјској судбини и стешњеној свакодневици, превођене су на бројне светске језике. О његовој поезији, пред којом, како истиче Љиљана Шоп, не постоји заправо ништа у свету, ништа у и на човеку, животињи, стварима, ништа међу људима, што се не би могло опевати, објављеној у више од двадесет запажених збирки и више књига изабраних песама, објављена су и два зборника радова са исцрпном библиографијом, чији су издавачи Матица српска (1999) и Задужбина „Десанка Максимовић” и Народна библиотека Србије (2013). За појединачне песничке књиге и песнички опус добио је низ угледних  признања „Млада Струга”, „Милан Ракић”, „Бранко Миљковић”, Змајеве и Дисове награде, награда „Даница Марковић”, „Барски љетопис”, „Васко Попа”, „Ристо Ратковић”, „Исток-Запад”, „Ђура Јакшић”,„Десанка Максимовић”, „Стеван Пешић”. Додељена су му, између осталих, и признања „Златни беочуг КПЗ Србије”, „Велика базјашка повеља”, међународна награда „Блаже Конески”, Награда МАНУ за изузетан допринос у унапређивању односа Републике Србије и Републике Северне Македоније. Због комплетног доприноса српској књижевности награђен је Признањем града Београда (2008).

Био је гост бројних фестивала поезије у Француској, Пољској, Румунији, Словенији, Хрватској, Северној Македонији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Аустрији, Чешкој, Јапану, Индији и другим земљама.
Члан је Српског књижевног друштва, Удружења књижевника Србије, српског ПЕН центра, а почасни је члан Удружења књижевника Црне Горе и Удужења писаца Македоније.

Има синове Павла и Давида и унуке Нину и Ену.

Живи у Београду.

У СПОМЕН В. П. ДИСУ НЕСТАЛОМ У ЈОНСКОМ МОРУ

Удар торпедне њушке
Био је стратешки тачан
И пароброд-ковчег букну
Захваћен паником –
Стројеви под водом, електрика
Жмиркала у гашењу по кабинама
Измешана цика гласова
Газила преко његовог молећивог:
Спасите децу, о децу!
Док га надвијени клобук не шчепа
И усиса испод себе
А корола пене засоли
Напрегнуто жмиркање лица
Које хтеде да у витлу још мало
Остане анђеоско...
Но хидрин га љигави крак
Повуче разбарушеног још дубље
И безобзирније од путничких кофера
Који су још неко време плутали
Са вирнутим деловима одеће
Као да дозивају своје власнике...
Избачен, месец дана касније
С драхмом и по у џепу
Кажу, остављен од осеке
На пустој јадранској плажи.
Ветар му већ беше осушио
Утопљену душу кроз гркљан.
И све већ беше мучније од смрти:
Обдукција, талијанске власти
Сите лешева докусурених и овог
Начичканог шкољем; записник
О преосталом комаду човека
Највероватније емигранта
С чијих је усана море посве
Испрало прошапнуту домовину –
Једну од оних саможивих
Која не нађе за сходно да га преузме
Скупа с новчићима скоро безвредним
Иако две-три оне његове песме ставља
С поносом на главу као круну.

У СПОМЕН В. П. ДИСУ НЕСТАЛОМ У ЈОНСКОМ МОРУ

Удар торпедне њушке
Био је стратешки тачан
И пароброд-ковчег букну
Захваћен паником –
Стројеви под водом, електрика
Жмиркала у гашењу по кабинама
Измешана цика гласова
Газила преко његовог молећивог:
Спасите децу, о децу!
Док га надвијени клобук не шчепа
И усиса испод себе
А корола пене засоли
Напрегнуто жмиркање лица
Које хтеде да у витлу још мало
Остане анђеоско...
Но хидрин га љигави крак
Повуче разбарушеног још дубље
И безобзирније од путничких кофера
Који су још неко време плутали
Са вирнутим деловима одеће
Као да дозивају своје власнике...
Избачен, месец дана касније
С драхмом и по у џепу
Кажу, остављен од осеке
На пустој јадранској плажи.
Ветар му већ беше осушио
Утопљену душу кроз гркљан.
И све већ беше мучније од смрти:
Обдукција, талијанске власти
Сите лешева докусурених и овог
Начичканог шкољем; записник
О преосталом комаду човека
Највероватније емигранта
С чијих је усана море посве
Испрало прошапнуту домовину –
Једну од оних саможивих
Која не нађе за сходно да га преузме
Скупа с новчићима скоро безвредним
Иако две-три оне његове песме ставља
С поносом на главу као круну.

Цитат

Ја имам веру да поезија може да мења, ако не свет, онда свакако, читаоца поезије. Јер, како каже један немачки песник, „Ниједан мој стих неће оборити ниједну владу”, али може, додајем ја, да охлади неку усијану главу. Имамо примере земаља у свету, које имају јаке економије, али и примере земаља са јаким културним модалитетима, као моћним и утицајним оружјем. Чин пријема поезије више доживљавам у неком античком смислу, као сталну сродност душа које се кроз поезију огледају. А шта може поезија да учини? Ако ништа друго, може да прошири план језика, а кроз њега и опсег саме спознаје о себи и другима. Поезија је више сфера духовности, него што има неку практичну улогу у друштву, иако смо сведоци времена где је она у неком свом практичном смислу, као степен одговорности и морала, умела да одговори, и то врло критички, на бројне друштвене феномене, који нису били у складу са божанском природом човека.

Душко Новаковић, у интервју са Маријом Андријашевић „Поезија хлади усијане главе”, објављеном у Политици, бр. 34151  (3. децембар 2008), стр. 16.

Збирке песама


Наслов Издавач Година
Зналац огледала Књижевна омладина Србије, Београд1976
Подеротине на врећи Просвета, Београд1979
Сати и животиње Книжевна омладина на Македонија, Скопје1980
Надзорник кварта Београдски графичко-издавачки завод, Београд1982
Дијалог о немару Просвета, Београд1986
Ходником Београдски графичко-издавачки завод, Београд1991
Зналац огледала и придружене песме Књижевна омладина Србије, Београд1995
Стационарије: песме рата и месечарења: 1991-1998 Народна књига – Алфа, Београд1998
Сметењаков цртеж Откровење, Београд2002
Изабрао сам месец (претходне и нове песме о ноћи) Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак2003
Достављено музама Српски ПЕН центар, Београд2005
Тупан и његов педагог Матична библиотека „Светозар Марковић”, Зајечар2007
Клупе ненаграђених Трећи трг, Београд2008
Кад ћемо светла погасити Српски ПЕН центар, Београд2010
Капитулација, Везилка, Скопје2013
Овуда је прошао Башо Трећи трг, Чигоја штампа, Београд2014
Чему вика: Изабране и нове песме ЈУ „Ратковићеве вечери поезије” Бијело Поље2015
Право на конфете: Градска библиотека „Карло Бијелицки” Удружење грађана „Раванградско пролеће”, Сомбор2017
Зовите Хичкока Међународни фестивал поезије „Смедеревска песничка јесен”, Смедерево2017
Несећање: разговор с Тадеушом Ружевичем Књижевно друштво „Свети Сава”, Београд2019
Тацит је ретко кад био отпуштен Народна библиотека „Стеван Самарџић”, Пљевља2022

Експонати