Новица Тадић је рођен 18. јула 1949. године у Смријечну код Плужина, као пето дете Радула Тадића, радника, и мајке Бојане, из породице Сукновић. Полази у основну школу у родном месту, али се породица убрзо сели у Никшић, где наставља школовање и завршава основну школу и тамошњу Гимназију. Као гимназијалац почиње да пише песме. Године 1968. уписује Групу за филозофију на Филозофском факултету у Београду.
Прве стихове објављује у зрењанинској Улазници, а потом сарађује са реномираним књижевним часописима. И сам постаје уредник за поезију у студентском часопису Видици.
Прву збирку песама Присуства објављује у београдској Просвети 1974. године. Исте године апсолвира на Филозофском факултету.
Као уредник за поезију ради у Књижевној речи од 1977. до 1984. године. Две године (1995–1997) уређивао је часопис Књижевна критика. У Издавачком предузећу Рад запошљава се 1995. године као главни и одговорни уредник. Године 2003. постављен је за главног уредника, а четири године касније отпуштен је са посла, да би, до пензионисања у децембру 2010. године, имао статус самосталног уметника.
Поезија Новице Тадића превођена је на бројне језике. На француском је објављена Тадићева збирка Du gite : poèmes choisis (Paris, Centre Culturel da la R. S. F de Yougoslavie, 1984). Две збирке Новице Тадића на енглески је превео и приредио Чарлс Симић: Night mail (Oberlin College Press, 1992) и Dark Things (BOA Editions, itd, 2009), а двојезична, српско-енглеска збирка Assembly изашла је у Остину (Тексас) у преводу Стивена Терефа и Маје Тереф (Host Publications, 2009)
Тадић је добитник угледних награда:„Љубиша Јоцић”, „Милан Ракић”, „Станислав Винавер”, „Бранко Ћопић”, „Ђура Јакшић”, „Васко Попа”, „Меша Селимовић”, Змајеве награде, Дисове награде, Жичке хрисовуље, Награде „Исток–Запад” и Награде „Ramonda serbica”. Награду „Десанка Максимовић” није прихватио, образложивши свој чин тематско-поетичким несагласјем свог стваралаштва и опуса песникиње чије име признање носи.
Преминуо је у Земуну 23. јануара 2011. године. Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу.
О поезији Новице Тадића објављена су три зборника са научних скупова: Новица Тадић, песник, уредник Драган Хамовић, Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2009; Кад помислим на себе, кришом се прекрстим: зборник радова о песничком делу Новице Тадића, уредник Јован Делић, „Orpheus”, Нови Сад, Центар за културу, Плужине, 2012. и Огњено перо Новице Тадића: зборник радова са научног скупа, уредник Драган Лакићевић, СКЗ, Филолошка гимназија, 2014.
У браку са електроинжењером Зорицом Антић добио је кћерку Јовану.
| Наслов | Издавач | Година |
|---|---|---|
| Присуства | Просвета, Београд | 1974 |
| Смрт у столици | Матица српска | 1975 |
| Ждрело | Просвета, Београд | 1981 |
| Огњена кокош | Рад, Београд | 1982 |
| Погани језик | Рад, Београд | 1984 |
| Ругло | Рад, Београд | 1987 |
| Песме | Рад, Београд, 1988 | 1989 |
| О брату, сестри и облаку | КОВ, Вршац | 1989 |
| Кобац | Књижевне новине, Београд | 1990 |
| Ноћна свита | Универзитетска ријеч, Никшић | 1990 |
| Улица | Рад, Београд | 1990 |
| Крај године, ауторски избор | Културни центар Новога Сада, Нови Сад | 1993 |
| Напаст | СКЗ, Београд | 1994 |
| Потукач | Време књиге, Београд | 1994 |
| Непотребни сапутниции | Народна књига–Алфа, Београд | 1999 |
| О брату, сестри и облаку | Уметничко друштво „Градац”, Чачак | 1999 |
| Улица и потукач | Октоих, Подгорица | 1999 |
| Ноћна свита | Глас српски, Бања Лука | 2000 |
| Напаст | Рад, Београд | 2001 |
| Окриље | Глас српски, Бања Лука | 2001 |
| Ждрело | Задужбина „Петар Кочић”, Бања Лука, Београд | 2002 |
| Скакутани и кезила | Народна књига–Алфа, Београд | 2002 |
| Тамне ствари | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2003 |
| Незнан | Завод за уџбенике, Београд | 2006 |
| Лутајући огањ, избор Гојка Божовића | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2007 |
| Ђаволов друг | СКЗ, Београд | 2008 |
| Изабране песме, избор Радивоја Микића | Завод за уџбебике, Београд | 2009 |
| Када помислим на себе кришом се прекрстим, избор Недељко Мамула | Orpheus, Књижевна задруга Српског народног вијећа, Нови Сад, Подгорица | 2010 |
| Ја и моја пратња | Завод за уџбенике, Београд | 2011 |
| Ту сам, у тами | Архипелаг, Београд | 2011 |
| Линк |
|---|
| Биографија на Википедији |
| Интервју Оливере Ђурђић са Новицом Тадићем, Репортер, 7. мај 2000. године |
| О награди „Новица Тадић” |
| Завршна свечаности 37. Дисовог пролећа |
