Радмила Лазић, једна
од најзначајнијих савремених српских песникиња, рођена је у Крушевцу 26.
децембра 1949. године. Од своје десете године живи у Београду,
а поезију објављује од двадесете
године.
поред поезије, пише есеје, кратку прозу и публицистичке текстове.
До сада је објавила
шеснаест збирки поезије и пет књига изабраних песама: Најлепше песме Радмиле Лазић, Срце
међ зубима, Пољуби ил уби, Земљни пртљаг и Оно што звах љубав. Њена поезија заступљена је у бројним
антологијама у земљи и иностранству, а књиге изабраних песама објављене су јој
у Северној Македонији, САД; Великој Британији, Норвешкој, Немачкој и Словенији.
Преводилац њене поезије на енглески језик био је песник Чарлс Симић.
Објавила је и две
књиге есеја Место жудње (Народна
књига, 2005) и Мислити себе (КОВ,
2012) и књигу кратке прозе Угризи живот
(Лагуна, 2017, а заједно са Биљаном Јовановић, Радом Ивековић и Марушом Кресе
написала је књигу антиратне преписке Вјетар
иде на југ и обрће се на сјевер (Suhrkamp и Apatridi, B92).
Приредила је
антологије поезије Мачке не иду у рај
(1999, антологија српске савремене женске поезије)
и Звезде су лепе али немам кад да их гледам (2009, антологија српске урбане поезије). У Шпанији је 2021.
godine изашла антологија
српске савремене женске поезије у њеном избору под насловом Ligera vuela la sombra.
Покренула је и
уређивала часопис за женску књижевност ProFemina и приредила избор из поезије Флоре Бровине Назови ме мојим именом. Уређивала је
Просветину библиотеку „Фемина” и едицију „Претходнице“ у Народној књизи.
Од 1988. је чланица
српског ПЕН центра. Добитница је признања „Милан Ракић”, „Ђура Јакшић”,
„Десанка Максимовић”, „Васко Попа”, „Јефимијин вез”, Дисова награда, „Лаза
Костић”, „Милица Стојадиновић Српкиња”. Нашла се у ужем избору за међународну
награду „Збигњев Херберт”, коју додељује истоимена варшавска фондација (2016).
Радмила Лазић је
2012. отворила Међународни сајам књига у Београду, а од 2008. је носилац
посебног признања Владе Републике Србије за врхунски допринос националној
култури. Живи и ради у Београду.
Наслов | Издавач | Година |
---|---|---|
То је то | Просвета, Београд | 1974 |
Право стање ствари: песме | Нолит, Београд | 1978 |
Подела улога | Српска књижевна задруга, Београд | 1981 |
Ноћни разговори | БИГЗ, Београд | 1986 |
Историја меланхолије | БИГЗ, Београд | 1993 |
Приче и друге песме | Књижевна општина Вршац, Вршац | 1998 |
Из анамнезе: песме | Рад, Београд | 2000 |
Срце међ зубима: изабране и нове песме | Задужбина „Десанка Максимовић”, Народна библиотека Србије, Српска књижевна задруга, Београд | 2003 |
Дороти Паркер блуз | Просвета, Београд | 2003 |
Пољуби ил уби | Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак | 2004 |
Зимогрозица | Народна књига – Алфа, Београд | 2005 |
In vivo | Народна књига – Алфа, Београд | 2006 |
Магнолија нам цвета итд. | Матична библиотека „Светозар Марковић”, Зајечар | 2009 |
Смејаћу се свуда, плакаћу где стигнем | Група 484, Београд | 2010 |
Мислити себе | Књижевна општина Вршац, Вршац | 2012 |
Црна књига | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2014 |
Оно што звах љубав | Вукотић медија, Београд | 2018 |
Хулим и потписујем | Вукотић медија, Београд | 2022 |
Линк |
---|