Примерак Винаверове збирке песама Ратни другови, објављен у Издавачком и књижарском предузећу Геце Кона а.д. 1939. године, припада Библиотеци целини Бранка В. Радичевића. Штампала га је Штампарија Драг. Грегорића. Поједине песме из ове збирке, која заузима штампане су у послератним изборима Винаверове поезије, а ова епско-лирска целина своје друго издање, доживела је захваљујући издавачкој кући „Жагор”, тек о педесетој годишњици песникове смрти, 2005. године. У њој, песник, и сам један од припадника Скопског ђачког батаљона, настоји да оживи сећање на ратне другове, интелектуалце похрлиле са универзитета да подигну морал своме страдалом народу, али и све друге који су, свако са својим сновима и боловима, захваћени страшном ратном стихијом. Портрети човечних лирских јунака Станислава Винавера, наведени поименце, од чувеног трећепозивца Драгоша из Липолиста, који је заувек остао да стражари над острвом смрти, преко бабе Ранђице, народне видарице и врачаре, Арчибалда Винавера, лекара који умире од тифуса са својим пацијентима, Ранисава Бубе, чију је жељу за образовањем прекинула прерана смрт, Пантелије из Горње Петловаче и часне сестре Маргарете, па све до до властитог аутопортрета живописаног у песми Сташа, јасно су разазнатљиви и непоновљиви баш као судбина појединаца у истом колективном вртлогу. Али, сви заједно, чине песничку фреску огромних размера пред којом осећамо понос и молитвену скрушеношћу скоро у исти час.
