Дучићева последња књига Лирика изашла је на сам дан његове смрти 7. априла 1943. године у Питсбургу. Песник је у њу унео 22 песме, од којих је 16 објавио по часописима у периоду од 1931. до 1936. године. Сам Дучић је имао жељу да се ова збирка штампа у веома ограниченом тиражу како би се песме у ратном метежу сачувале међу њеним корицама. Нагласио је да до тада необјављене песме спадају у циклус „Вечерње песме”, штампан у првој књизи Сабраних дела под насловом Повратак сунца. Примерак ове књиге, штампане о песниковом трошку, положен је на његове груди и сахрањен са песниковим земним остацима у Америци, а скоро шест деценија касније пренет на требињски хум. Изложени примерак представља репринт издања ове збирке објављен на Благовести 1998. године.
