У мају 1911. године у издању аутора изашла је књига Утопљене душе. Тридесетједногодишњи песник је књигу потписао само псеудонимом Dis. Збирку која је штампана у штампарији Штампа Ст. М. Ивковића и Комп., чини 47 песама. Коштала је два динара. Вест о књизи и прве приказе објављују Ново време, Трговински гласник, Радничке новине и друга гласила. Критичке текстове о овој књизи објављују М. Димитријевић у Босанској вили, Драгутин Домјанић у Савременику, Бранко Лазаревић у Босанској вили и Велимир Рајић у Словенском југу, Светислав Стефановић у Бранковом колу, Владимир Черина у сплитском часопису Југ и Радничким новинама, Антун Густав Матош у Савременику. Најчувенији од свих текстова свакако је оштар текст Лажни модернизам у српској књижевности Јована Скерлића објављен у Српском књижевном гласнику, који је постао пример беспоштедне критике у којој се суди не само поезији, већ и самом песнику, чији животни став, па и стваралаштво одударају од концепта рационалне, утилитарне, актиивистичке и здраве књижевности. Изложени примерак Утопљених душа чува се у фонду Завичајног одељења чачанске Библиотеке.
