× Latinica
Ћирилица

По цео дан слушаш како
Откуцаји часовника рањавају тишину
Не јењавају, као 
Ни приче о крвавим
Догађајима у граду.

Очи које су виделе много питају се:
Шта од времена остаје?
Гомила угљенисаних
Речи, брда пепела?

Као реком разбијени лед,
плове дани и пресијавају се
на сунцу – одлазе изван збивања
у десантним чамцима времена.

Видиш кроз прозор оронулу
фабрику на крају града; 
политичара на ТВ док
дроби о једнакости и правди,
о првади и једнакости...

Од тога лед почиње 
да се гомила на реци.
Дани попримају боју рђе.
Шта још остаје нетакнуто, 
питаш се?

Љубав остаје! –
шапуће твоје срце.
Остаје љубав.
И речи поезије које морају
Да оправдају сваки
ледени уздах,
и сваку сузу доба.